Skachatj Igru Generali Vojna V Irake S Torrenta

Skachatj Igru Generali Vojna V Irake S Torrenta Rating: 4,0/5 7258 reviews

Created Date: 2/27/2013 2:18:23 PM.

Silovoj blok smerch 120 elina podklyuchenie full. Crvena kugaNezaboravnik Ni sa tomovima knjiga njima se, ini mi se, ne mogu oduiti Kome sve ne dugujem ovu knjigu! Ivima, koji izaoe iz komunistikog pakla, dugujem potovanje mrtvima, koji u njemu sagoree, dugujem sve.

Jesam li, pitam se, najvie duan onima koji su za mene, jo golobradog, najmlaeg Brozovog zatoenika u sremskomitrovakom kazamatu, uvali poslednje zalogaje hleba s nadom da u preiveti i da u verno opisati njihove patnje i njihovu smrt. Ni sa tomovima knjiga njima se, ini mi se, ne mogu oduiti. U ovaj NEZABORAVNIK, u ovu knjigu srpskih jada unosim Milunku Mai iz sela Trudov, pod Golijom, ije mladalako telo, dve godine po svretku rata, 'iamarae' strujnim opekotinama i tako, polumrtvu, otpremie u poarevaku robijanicu da tamo bolno i lagano umire. Ovu knjigu dugujem i velikom duhovniku Mitrofanu Matiu igumanu manastira okeine, kome pripadnici umobolne komunistike ideologije iskopae oi pa mu pod krvave duplje podnee Sveto pismo - da ita! Pomenuu i na ovom mestu protu i gimnazijskog profesora Savu Bankovia koji devetnaest krsnih slava, i devetnaest Boia i devetnaest Vaskrsa provede u sremskomitrovakoj tamnici, i koji na svaki praznik, bez ijednog crkvenog znamenja, bez krsta i mantije, bez Molitvenika i Jevanelja, otpoja svetu liturgiju. Ovu knjigu dugujem i Mirku Jeftoviu, s udnim nadimkom uslin, iz sela Mravinjci, kod Kosjeria, starom komitskom vuku pod komandom majora Tankosia, junaku s Makovog kamena i Kajmakalana. Njega, osuenog na krai prinudni rad, po cii-zimi, uoi Nikoljdana, njegove krsne slave, vezae za drvo ukraj puta.

Sutradan, na krsnu slavu, njegovo mrtvo, smrznuto telo, dadoe rodbini. U NEZABORAVNIK unosim i duhovnika Jeliseja Popovia, igumana manastira Sveta Trojica, pod Ovarom, nesuenog doktoranta, koga Brozovi i Staljinovi sledbenici saekae u zasedi pred manastirskom kapijom, ubie maljevima i njegovo telo bacie u nabujalu Moravu. Duan sam porodici Cveti iz Visibabe, kod Poege, ijeg sina i brata Sretena, nesvrenog bogoslova, tek mobilisanog, ubie na podmukao i zverski nain. Podmetnuvi komade iscepane Staljinove slike uz njegovo vojniko uzglavlje -osudie ga na smrt i rafalima iskidae njegovo telo na tri dela: otac Budimir i stric Milomir u dakovima, tajnovito, prenee njegove ostatke i sahranie blizu kue. I Vasiliima iz Banjice, u aanskom kraju, dugujem ovu knjigu. Njihovog Kostu, aktivnog oficira, koji se, po svretku rata, neko vreme skrivao u strievoj kui oekujui da se utemelje pravedni i nezavisni sudovi - streljae mrtvog!

Opkoljen u zemunici, Kosta Vasili, ispalio je metak u slepoonicu, to e Brozovog komesara razbesneti: kako je smeo da digne ruku na sebe! Kivan na mrtvog Kostu, komesar nareuje stricu d iznese sinovca, da ga prisloni uz zid kue, zatim izgovara neku svoju presudu i nareuje da se ispali plotun prvo je, pokoen, pao stric Milorad a preko njega se sruio po drugi put ustreljeni Kosta. U NEZABORVNIK, u ovu nau tminu, koju vreme presporo razgoni, unosim jo jedno svetlo ime: Stevana Moljevia, doktora pravnih nauka, poznatog advokata i jednog od elnika Srpskog kulturnog kluba, ideologa Ravnogorskog porketa i urednika ravnogorskih listova, tampanih u slobodnim srpskim planinama, koji je umro u petnaestoj godini robijanja. Dug sestrama Ruici i Duici Njegov i na elijski sapatnik, David Damjanovi, u jednoj od svojih knjiga, objavljenih u ikagu, navodi Moljeviev odgovor na ponudu komunistikih delata da ga oslobode tamnice pod uslovom da se odrekne svog nacionalnog programa i svojih nacionalnih ideja: 'Nema te slobode koja e me privoleti i nema te smrti koja e me uplaiti i navesti da izgubim obraz'. Knjigu dugujem i sestrama Borisavljevi, Ruici i Duici, koje elom dotakoe samo dno ljudske patnje a svojom jevaneljskom duom dosegoe do ISTINE i zvezda i meu zvezdama na srpskom pravoslavnom nebu ostadoe. Etiri ratne godine pod nemakom okupacijom borile su se za Srpstvo i Pravoslavlje - borile se srcem, duom, umom i perom. Pred najezdom Brozovih i Staljinovih 'oslobodilaca' otile su u svet da otuda, iz tuine, nastave bitku za nepromenjene ciljeve.